Po­ča­sni gost Saj­ma knji­ga - Ru­si­ja, obez­bi­je­di­la je iz­u­zet­no atrak­tiv­nu iz­lo­žbu „Bla­go ru­ske pi­sme­no­sti” sa djelima iz zbir­ke Mo­skov­skog ob­je­di­nje­nog dr­žav­nog mu­zej-par­ka „Ko­lo­men­sko-Iz­maj­lo­vo-Le­for­to­vo-Lju­bli­no”, pre­no­si Tan­jug.
Iz­lo­žba je or­ga­ni­zo­va­na da bi se ove go­di­ne obi­lje­ži­lo 1.000 go­di­na od smr­ti Sve­tog kne­za Vla­di­mi­ra - Kr­sti­te­lja Ru­si­je, po­što je to bio naj­va­žni­ji do­ga­đaj u isto­ri­ji i kul­tu­ri ru­skog na­ro­da.
Pri­ma­nje hri­šćan­stva do­pri­ni­je­lo je ši­re­nju pi­sme­no­sti što svje­do­če pre­vo­di vi­zan­tij­ske knji­žev­no­sti na ći­ri­li­cu ko­ju su u IX vi­je­ku bra­ća Ći­ri­lo i Me­to­di­je do­ni­je­li na te­ri­to­ri­ju drev­ne Ru­si­je.
Oni su na slo­ven­ski je­zik pre­ve­li tek­sto­ve je­van­đe­lja i Sve­tog pi­sma i omo­gu­ći­li bo­go­slu­že­nje u Ru­si­ji na ma­ter­njem je­zi­ku.
Pri­je po­ja­ve štam­pa­ri­je po­sto­ja­li su pre­pi­si­vač­ki cen­tri u ma­na­sti­ri­ma i pri kne­žev­skim dvo­ro­vi­ma i u XIV vi­je­ku po­ja­vlju­je se pr­vi ru­ski lje­to­pis, a u XVI se po­ja­vlju­je štam­pa­na knji­ga. Pr­vo štam­pa­no dje­lo bio je „Apo­stol” iz­da­to u Mo­skov­skom pe­čat­nom dvo­ru 1564. u vri­je­me ca­ra Iva­na Gro­znog. Je­din­stve­ni spo­me­nik knji­žev­ne gra­fi­ke je ru­ko­pis „Bu­kvar” ko­ji je kra­jem XVII vi­je­ka u Mo­skvi ob­ja­vio bo­go­slov Ka­ri­on Is­to­min. Po ovom bu­kva­ru su uči­li da pi­šu i či­ta­ju dje­ca ca­ra Alek­se­ja Mi­haj­lo­vi­ća či­ji je naj­mla­đi sin bio Pe­tar Ve­li­ki. Naj­ve­ća pro­mje­na je usli­je­di­la 1708. ka­da je cr­kve­no­slo­ven­sko pi­smo za­mi­je­nje­no gra­đan­skom ći­ri­li­com, za­slu­gom re­for­ma­to­ra ca­ra Pe­tra I. Na iz­lo­žbi su pred­sta­vlje­ne fo­to-re­pro­duk­ci­je spo­me­ni­ka ru­ske pi­sme­no­sti od XVI do XIX vi­je­ka.
Knji­ge spa­ja­ju Evro­pu
Šef De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je (EU) u Sr­bi­ji Majkl Da­ven­port otvo­rio je na Be­o­grad­skom Saj­mu knji­ga štand EU ko­ja će se pu­bli­ci pred­sta­vi­ti ove go­di­ne pod mo­tom „Knji­ge spa­ja­ju Evro­pu”, pre­nio je Fo­Net. Da­ven­port je pod­sje­tio da se EU če­tvr­tu go­di­nu za­re­dom pred­sta­vlja na Saj­mu knji­ga ve­li­kim iz­bo­rom pu­bli­ka­ci­ja o isto­ri­ja­tu Uni­je, na­či­nu funk­ci­o­ni­sa­nja i od­no­si­ma Sr­bi­je i EU.
On je na­gla­sio da je ove go­di­ne po­seb­no po­no­san na bro­šu­ru o pre­go­va­rač­kim po­gla­vlji­ma, ko­ja je ura­đe­na u sa­rad­nji sa še­fom Ti­ma za pre­go­vo­re Sr­bi­je o član­stvu Ta­njom Mi­šče­vić. Da­ven­port je na­ja­vio da će se to­kom ne­dje­lju da­na saj­ma na štan­du EU odr­ža­ti niz tri­bi­na, okru­glih sto­lo­va, se­mi­na­ra za bi­bli­o­te­ka­re. Mi­šče­vić je is­ta­kla da je vr­lo za­do­volj­na što će pu­bli­ka na saj­mu knji­ga ima­ti pri­li­ku da vi­di pu­bli­ka­ci­ju „35 ko­ra­ka ka EU”, jer to ni­je sa­mo sa­dr­žaj ob­je­di­nje­nih pre­go­va­rač­kih po­gla­vlja, već i ono šta mo­že­mo da oče­ku­je­mo ka­da se usvo­je stan­dar­di. Di­rek­tor Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke Sr­bi­je La­slo Bla­ško­vić po­seb­no je na­gla­sio ulo­gu pre­vo­di­o­ca ko­ji „vjen­ča­va­ju raz­li­či­te je­zi­ke i kul­tu­re”.
In­ter­net kam­pa­nja
za Ko­so­vo
Vla­da Sr­bi­je pla­ni­ra da usko­ro po­kre­ne ve­li­ku In­ter­net kam­pa­nju, sa ci­ljem da što vi­še či­nje­ni­ca o Ko­so­vu do­spi­je do me­đu­na­rod­ne jav­no­sti, jer ni­je do­volj­no da lju­di to ra­de spon­ta­no, neo­p­hod­no je da dr­ža­va sta­ne iza to­ga, na­ja­vio je ju­če di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Mar­ko Đu­rić, pre­nio je Fo­Net. Dr­ža­va Sr­bi­ja će sta­ti iza te bor­be na vr­lo vi­dljiv i na vr­lo efi­ka­san na­čin, po­ru­čio je Đu­rić na otva­ra­nju štan­da Kan­ce­la­ri­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju na 60. Saj­mu knji­ga. Ka­ko je is­ta­kao, to je po­treb­no jer sa dru­ge, pri­štin­ske stra­ne, po­sto­je „pla­će­ni od­re­di In­ter­net-rat­ni­ka”, ko­ji pre­kra­ja­ju isto­rij­sku isti­nu i sje­ća­nje na „ono što je­ste bi­će i duh na­šeg na­ro­da na Ko­so­vu”.


Pe­ti p(j)esnič­ki su­sret

Na štan­du Re­pu­bli­ke Srp­ske u če­tvr­tak, 29. ok­to­bra, bi­će odr­žan sa­da već tra­di­ci­o­nal­ni Pe­ti p(j)esnič­ki su­sret na ko­me mo­gu da uče­stvu­ju svi pje­sni­ci na Saj­mu knji­ga iz Sr­bi­je, RS, Cr­ne Go­re i ra­si­ja­nja.
Su­sret po­či­nje u 18 sa­ti tra­ja­će do­kle god bu­de pje­sni­ka ko­ji su se pri­ja­vi­li da go­vo­re svo­ju po­e­zi­ju vo­di­telj­ki pro­gra­ma Ma­ji Ko­lun­dži­ja Zo­roe, glu­mi­ci Na­rod­nog po­zo­ri­šta Re­pu­bli­ke Srp­ske.
Or­ga­ni­za­to­ri pje­snič­kog ma­ra­to­na pred­sta­vi­će knji­gu pro­šlo­go­di­šnjih uče­sni­ka na ma­ra­to­nu, a idu­će go­di­ne bi­će ob­ja­vlje­na knji­ga ovo­go­di­šnjih uče­sni­ka. Štand RS je na ula­zu u Ha­lu 2 Be­o­grad­skog saj­ma.


Sa­jam­ske pre­mi­je­re ,,Ar­hi­pe­la­ga”No­va knji­ga Maj­kla Ka­nin­ge­ma

Me­đu sa­jam­skim pre­mi­je­ra­ma ,,Ar­hi­pe­la­ga” na­la­ze se i ro­ma­ni Alek­se­ja Sla­pov­skog ,,Fe­nik­sov sin­drom” i Pe­te­ra Ester­ha­zi­ja ,,Ni­šta od umet­no­sti”, knji­ge pri­ča Maj­kla Ka­nin­ge­ma ,,Di­vlji la­bud i dru­ge pri­če” i Pa­ve­la Vi­li­kov­skog ,,Ča­rob­ni pa­pa­gaj i pre­o­sta­li kič”, kao i knji­ga pu­to­pi­sa no­vog auto­ra ,,Ar­hi­pe­la­ga” Ve­se­li­na Mar­ko­vi­ća ,,Sve­tlost na vo­di” po­sve­će­na Nor­ve­škoj.
No­va knji­ga ve­li­kog ame­rič­kog pi­sca Maj­kla Ka­nin­ge­ma „Di­vlji la­bud” do­ži­vlja­va svjet­sku pre­mi­je­ru u iz­da­nju ,,Ar­hi­pe­la­ga”. Ame­rič­ko iz­da­nje ove knji­ge bi­će ob­ja­vlje­no dva­de­se­tak da­na ka­sni­je, po­lo­vi­nom no­vem­bra. Majkl Ka­nin­gem, je­dan od vo­de­ćih sa­vre­me­nih svjet­skih pi­sa­ca, na­pi­sao je je­da­na­est ne­sva­ki­da­šnje uz­bu­dlji­vih i pro­vo­ka­tiv­nih pri­ča mo­der­nog do­ba od ko­jih sva­ka vu­če ne­ku nit iz po­zna­tih baj­ki evrop­ske i ame­rič­ke ci­vi­li­za­ci­je. Ovu iz­u­zet­nu knji­gu pra­te eks­klu­ziv­ni cr­te­ži ja­pan­ske ilu­stra­tor­ke Ju­ke Ši­mi­zu.A.Ć.


Uni­reks PRED­STA­VLjA DE­SE­TI­NE NO­VIH IZ­DA­NjA
„ Sr­lja­mo u bo­lju bu­duć­nost”

Naj­sta­ri­ja re­no­mi­ra­na iz­da­vač­ka ku­ća u Cr­noj Go­ri Uni­reks i na 60. Me­đu­na­rod­nom saj­mu knji­ga, ne iz­ne­vje­ra­va­ju­ći vi­še­de­ce­nij­sku tra­di­ci­ju, pred­sta­vlja vi­še de­se­ti­na no­vih iz­da­nja. Struč­ni ure­đi­vač­ki tim Uni­rek­sa pod­sje­ća či­ta­o­ce da su na Saj­mu do­stup­na dje­la ,,Sr­lja­mo u bo­lju bu­duć­nost” Va­si­li­ja Mar­ko­vi­ća, ,,Sun­co­kre­ti na Tra­fal­gar skve­ru” Slo­bo­da­na Vu­ko­vi­ća, ,,Špan­ska gi­ta­ra” Ga­ra Jo­va­no­vi­ća, kao i ro­ma­nesk­nim ostva­re­nji­ma sle­de­ćih auto­ra: ,,Po­greb sun­ca” Sla­vi­ce Kne­že­vić, ,,Go­di­ne pro­šle” Mi­ro­ja Vu­ko­vi­ća, ,,Sva­tov­ski sek­so­tres” Alek­san­dra Tu­feg­dži­ća, ,,Va­še ve­li­čan­stvo” Ni­ko­le Ma­ca­no­vi­ća. Tu su jed­na od naj­sve­o­bu­hvat­ni­jih knji­ga lju­bav­nog pje­sni­štva od naj­ra­ni­jih vre­me­na do da­nas ,,Zlat­na knji­ga lju­ba­vi” Na­ta­li­je Braj­ko­vić, po­tom ,,Ri­zni­ca mu­dro­sti” Na­ta­še Ob­ra­do­vić i ,,Pje­sme za sva vre­me­na” Na­de Braj­ko­vić. Uni­reks je štam­pao eks­klu­ziv­no dje­lo ,,Nje­go­še­vu bi­lje­žni­cu” (upo­re­do na en­gle­skom i srp­skom je­zi­ku) i ,,Gor­ski vi­je­nac”, ko­ji su štam­pa­ni kao luk­su­zna iz­da­nja. Sem knji­ga ko­je je pri­re­dio i pre­veo dr Mar­ko Vi­šić, tu su i dvi­je ta­ko­đe zna­čaj­ne knji­ge: ,,Isto­ri­o­gra­fi­ja va­se­ljen­skih sa­bo­ra” Kri­sto­fe­ra Val­te­ra i ,,Isto­rij­ski rječ­nik sred­njeg vi­je­ka” Fra­no­sa Oli­vi­ja Gu­a­ti­ja, u pre­vo­du Kor­ne­li­je Nik­če­vić.
A.Ć.


„LA­GU­NA” u Ha­li 1 i Ha­li 4
Od „Ka­zne za greh” do „Kri­la­te de­ce”

Na štan­do­vi­ma La­gu­ne u Ha­li 1 i Ha­li 4 či­ta­o­ci mo­gu da pro­na­đu svjets­ki hit „Grej”, E L Džejms. Du­go oče­ki­va­ni svo­je­vr­sni na­sta­vak tri­lo­gi­je „Pe­de­set ni­jan­si“ – ro­man ko­ji ovog pu­ta iz ugla glav­nog ju­na­ka Kri­sti­ja­na Gre­ja pri­po­vi­je­da lju­bav­no-erot­sku pri­ču ko­ja je za­pa­li­la svi­jet.
Ra­me uz ra­me sa ovim svjet­skim best­se­le­rom je „Noć ka­da su do­šli sva­to­vi” pr­va knji­ga am­bi­ci­o­zne tri­lo­gi­je „Ka­zna za greh” Je­le­ne Ba­čić Alim­pić. Hit ovo­go­di­šnjeg saj­ma je i auto­bi­o­graf­ski ro­man „Sa­ma” Isi­do­re Bje­li­ce.
Zbir­ka „Jed­no­stav­ne pri­če” ve­li­kog srp­skog glum­ca La­za­ra Ri­stov­skog nu­di sje­ća­nja, uspo­me­ne, pri­če o ma­lim lju­di­ma ko­ji rav­no­prav­no či­ne dio ve­li­kog ko­smo­sa. Od no­vih iz­da­nja tu je i knji­ga za dje­cu po­zna­tog re­di­te­lja Sr­đa­na Dra­go­je­vi­ća, „Kri­la­ta de­ca”, po­et­ska pri­ča o pla­ne­ti Re na ko­joj se dje­ca ra­đa­ju sa kri­li­ma. Knji­gu je ilu­stro­vao Alek­san­dar Zo­lo­tić.
Na­kon knji­ge „Tu­šta i tma” Mi­ljen­ko Jer­go­vić i Sve­ti­slav Ba­sa­ra na­sta­vlja­ju sa „ogo­va­ra­njem ovog pa­log svi­je­ta” u knji­zi „Dru­gi krug”...A.Ć.